Zamislite da ste organizovali džez zabavu za vaše prijatelje, a trubači nisu bili vaš muzički izbor ovog puta. U tom slučaju, truba će biti upadljivija od bilo kod drugog instrumenta, ali svojim odsustvom! Jednostavno, truba ili kornet najvažniji su za stvaranje džeza još od vremena začeća ovog muzičkog žanra. Kroz istoriju, trubači su bili vođe u mnogim uticajnim bendovima.
Jedan takav trubač, koji je svoj put započeo učestvovanjem u drugim džez bendovima da bi se vremenom osamostalio i izgradio svoje ime, jeste Luj Armstrong, vodeći trubač i jedan od najuticajnijih umetnika u istoriji džeza.
Međutim, koliko znamo o životu ove legendarne ličnosti? Samo pročitajte članak do kraja i saznaćete kakvim putem je Armstrong ,,stigao” do svoje slave.
Armstrongov rani život i karijera
Iako je Armstrong tvrdio da je rođen 1900. godine, različiti dokumenti, posebno krštenica, ukazuju da je 1901. bila godina njegovog rođenja. Odrastao je u veoma teškom siromaštvu u Nju Orleansu, u državi Luizijani, kada je džez bio u začetku. Кao dete radio je neobične poslove i pevao u dečačkom kvartetu. U 1913, poslat je u Dom kao maloletni delikvent. Tamo je naučio da svira kornet u bendu i sviranje muzike brzo je postalo njegova strast. U tinejdžerskim godinama, napredovao je u sviranju korneta slušajući tadašnje pionire džez muzike, uključujući vodećeg kornetičara u Nju Orleansu, kralja Olivera. Armstrong je brzo napredovao – svirao je u marševima i džez bendovima, postajući dovoljno vešt da zameni Olivera u važnom sastavu Кid Ori oko 1918. godine, a početkom 1920-ih svirao je u plesnim grupama na brodovima u Misisipiju.
Zanimljivosti o Luj Armstrongu. Da li ste znali?
- Armstrong je uhapšen sa jedanaest godina zbog remećenja mira;
- Armstrong je svirao trubu tako snažno da je često cepao usnu;
- Bio je prvi crnac u Americi, koji je vodio radio emisiju;
- Pesma „Kakav divan svet” (What a Wonderful World) dostigla je vrhunac na muzičkim listama Amerike, nakon što je Armstrong preminuo.
Svoju popularnost Armstrong je stekao u bendu legendarnog Olivera
Slava je polako nastajala 1922. godine kada je Oliver, tadašnji vođa vodećeg benda u Čikagu, poslao Armstronga da svira drugi kornet. Oliverov džez bend uključivao je izuzetne muzičare, poput braće Džoni i Bejbi Dods i pijanistkinju Lil Hardin, kojom se Armstrong oženio 1924. Mladi Armstrong već tada, kao člank Oliverovog benda, postao je popularan kornetista. Zajedno sa svojom suprugom Lil, Luj Armstrong je napisao kompoziciju za svoje delo ,,Suze”, još dok je bio u Oliverovom bendu.
Armstrong na putu ka slavi
Ohrabren suprugom, Armstrong je napustio Oliverov bend da bi ,,potražio” dalju slavu. Svirao je godinu dana u Njujorku, u bendu Flečera Hendersona, pre nego što se vratio u Čikago i zasvirao u velikim orkestrima. Tamo je stvorio svoja prva najvažnija dela, koja su mu pomogla da se ostvari kao prvi veliki džez solista.
U to vreme, Armstrong je svirao trubu i njegova tehnika je bila superiornija od tehnike drugih trubača. Sve u svemu, njegov neizmeran talenat, njegova briljantna tehnika, njegov dar za stvaranje divne melodije, njegova velika muzička energija i genijalnost doprineli su važnim inovacijama u džezu.
Armstrong je učestvovao i u filmovima
Osim u bendovima, publika je mogla čuti Luja Armstronga na filmovima i televizijama, na kojima je predstavio sebe kao osobu vedrog duha, koja je uvek dobro raspoložena. Odigrao je ulogu u filmu New Orleans (1947). Međutim, tokom poslednjih godina, Armstrong je manje svirao zbog lošeg zdravlja, ali nastavio je karijeru kao pevač. Njegovo poslednje pojavljivanje u filmu bilo je u ,,Hello, Dolly!” (1969).
Armstrong je stvarao melodijske dragulje, sa čistotom zvuka, kojima nema premca! Krajem 1920-ih, stvorio je niz remek-dela, koja su postala poznata svuda u svetu!
Zvuči kao kliše, ali izgleda da se čovek rodi s talentom, kojeg vremenom može usavršiti. Jer, (prema rečima Armstronga), ako morate da pitate – Šta je džez? –, nikada nećete saznati.